Vi­so­ke tem­pe­ra­tu­re i ve­li­ka su­ša ko­ja tra­je mje­se­ci­ma uti­če na kva­li­tet po­ljo­pri­vred­nih pro­iz­vo­da, a zbog ta­kvih vre­men­skih uslo­va, do­sta pro­iz­vo­da ra­ni­je sa­zri­je­va, iz­ja­vio je za „Dan” po­ljo­pri­vred­ni pro­iz­vo­đač iz Ze­te Mla­den Ali­gru­dić. On je na­veo da je zbog eks­trem­no vi­so­kih tem­pe­ra­tu­ra pa­ra­dajz lo­ši­jeg kva­li­te­ta.
– Zbog pre­ve­li­kih tem­pe­ra­tu­ra se ja­vlja pri­je­vre­me­no zre­nje, pa kva­li­tet pro­iz­vo­da ne mo­že bi­ti na za­do­vo­lja­va­ju­ćem ni­vou. U zet­sko-bje­lo­pa­vlić­koj rav­ni­ci su noć­ne tem­pe­ra­tu­re pre­ko 30 ste­pe­ni. Pa­ra­dajz na tem­pe­ra­tu­ra­ma pre­ko 30 ste­pe­ni ne mo­že da cr­pi re­ko­pen ko­ji da­je cr­ve­nu bo­ju, već cr­pi ka­ro­ten ko­ji da­je žu­tu bo­ju, pa do­bi­ja­mo žu­ti pa­ra­dajz, od­no­sno pa­da­dajz lo­ši­jeg kva­li­te­ta – re­kao je Ali­gru­dić, ko­ji je ra­ni­je bio pred­sjed­nik po­ljo­pri­vred­nog udru­že­nja sa tog pod­ruč­ja.
On je ka­zao da je, zbog vi­so­kih tem­pe­ra­tu­ra, da­nas do­bar pa­ra­dajz sa sje­ve­ra.
– Na sje­ve­ru su pre­ko da­na tem­pe­ra­tu­re iz­nad 30 ste­pe­ni, ali pre­ko no­ći pa­da­ju. Ista stvar je i u Sr­bi­ji. Za­to i ima­mo pa­ra­dajz iz Sr­bi­je kod nas, jer je kva­li­tet mno­go bo­lji. Bilj­ke se ja­ko te­ško odr­ža­va­ju na noć­nim tem­pe­ra­tu­ra­ma iz­nad 30 ste­pe­ni – ka­zao je Ali­gru­dić.
Kli­mat­ske pri­li­ke su, ka­ko je ka­zao, do­ve­le do ra­ni­jeg sa­zri­je­va­nja od­re­đe­nih vr­sta, pa je i nji­ho­va ci­je­na ra­sla.
– Da­nas ima­te ta­ko­zva­no ze­lje ili li­sna­to po­vr­će, od­no­sno bli­tvu za 1,5 eura, dok će sa­la­ta pre­ći dva eura. Re­al­ne ci­je­ne su im od 50 cen­ti do euro. Po­ljo­pri­vred­ni pro­iz­vo­đa­či se ni­je­su na­vi­kli da pro­iz­ve­du od­re­đe­ne kul­tu­re ova­ko ra­no a ne da ih pla­si­ra­ju. Za­to ci­je­ne pro­iz­vo­da ra­stu, jer ih ne­ma do­volj­no na tr­ži­štu – re­kao je Ali­gru­dić.
Is­ta­kao je da ve­ći­na po­ljo­pri­vred­nih pro­iz­vo­đa­ča kod nas ne­ma ade­kvat­nu opre­mu i za­vi­si od vre­men­skih pri­li­ka. Po­ljo­pri­vred­ni­ci ko­ji gle­da­ju u ne­bo ne mo­gu da uti­ču na si­gu­ran epi­log pro­iz­vod­nje, dok oni ko­ji ima­ju kva­li­tet­nu opre­mu mo­gu da pro­iz­ve­du ra­no po­vr­će i da za­ra­de.
– Ma­lo ki­še je do­bro za pro­iz­vo­đa­če ka­ko bi ma­nje pr­ska­li vo­će i po­vr­će, ali osta­ju bez vo­de, bu­na­ri pre­su­šu­ju, pa mo­ra­ju da po­tro­še no­vac za na­bav­ku vo­de. Osnov­ni pro­blem kod nas je kli­ma, ali i rad­na sna­ga – na­veo je on.
Ve­ći­na po­ljo­pri­vred­ni­ka ko­ja se in­ten­ziv­no ba­vi pro­iz­vod­njom, ka­ko je ka­zao, ima si­stem za na­vod­nja­va­nje.
– Vo­du su obez­bi­je­di­li, ta­ko da bilj­ke ne­će tr­pje­ti dra­stič­ne ne­ga­tiv­ne po­sle­di­ce zbog pre­ve­li­ke su­še i vi­so­kih tem­pe­ra­tu­ra. Ali od mi­nus 15 zi­mi do­šli smo do pre­ko 40 ste­pe­ni na lje­to i po­ljo­pri­vred­ni­ci ne mo­gu da iza­đu na kraj sa svim tim pro­ble­mi­ma. Ta­ko­đe, tem­pe­ra­tu­ra oko bilj­ke je još vi­so­či­ja, zbog is­pa­re­nja od fo­li­je. Ali, kao i u sve­mu, oni ko­ji ula­žu ima­ju bo­lje re­zul­ta­te i ima­ju pro­iz­vo­de kad ga dru­gi ne­ma­ju – re­kao je Ali­gru­dić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, kva­li­tet plo­do­va u Ze­ti je na vi­so­kom ni­vou.
– Lu­be­ni­ca i krom­pir su iz­ve­ze­ni u Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu i Voj­vo­di­nu – re­kao je Ali­gru­dić.
D.M.


Ja­go­de ra­ni­je ro­di­le

Ka­ko kli­mat­ske pro­mje­ne zna­ju da do­ve­du do ra­nog sa­zri­je­va­nja, po­ka­zu­je naj­bo­lje pri­mjer ja­go­de.
– Što je ni­ža tem­pe­ra­tu­ra to ja­go­da bo­lje ra­đa. Ta­ko se po­ka­za­lo ove go­di­ne. Ni­je bi­lo ki­ša, bo­le­sti i do­šla je do­sta ra­no. Po­če­la se bra­ti sre­di­nom apri­la, a pri­rod­no je da po­či­nje 1. ma­ja. Isto ta­ko je do­sta ra­no i za­vr­ši­la – re­kao je Ali­gru­dić.
To je, ka­ko je na­veo, bi­lo po­zi­tiv­no za pro­iz­vo­đa­če ko­ji su to is­ko­ri­sti­li i do­bi­li mno­go ve­ću pro­daj­nu ci­je­nu ne­go pro­šlih go­di­na.
Me­đu­tim, eks­trem­no vi­so­ke tem­pe­ra­tu­re, mo­gu po­re­me­ti­ti rod ja­go­de za na­red­nu go­di­nu.
– Kad je pro­sječ­na tem­pe­ra­tu­ra pre­ko 40 ste­pe­ni, ve­li­ki je ri­zik sa­di­ti. Ra­sa­di se dr­že u hlad­nja­či i po­sto­ji ri­zik da se zaka­sni sa sad­njom, a to mo­že uti­ca­ti na ne­for­mi­ra­nje do­volj­ne ko­li­či­ne bo­ko­ra. Da bi do­bro ro­di­la, ja­go­da mo­ra ima­ti tri do pet bo­ko­ra. Ako ima tri bo­ko­ra pri­nos po bilj­ci je 600 gra­ma, ako ima pet pre­ko ki­lo. Što se vi­še odu­go­vla­či sa sad­njom, to će ko­li­či­na pri­no­sa u idu­ćoj go­di­ni bi­ti ma­nja – oci­je­nio je on.